Iako se za izvore "Snežnika" znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišćeni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište očišćeno, a na izvor je postavljena lula.
Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je počela da se upotrebljava za lečenje.
Zahvalna za izlečenje, učiteljica Darinka Čavdarović Telebaković 1920. godine je uredila izvor i podigla česmu.
Povećane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Cesme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke.
Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom.
Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.
